Обележен Међународни дан поезије
У топлој атмосфери наше школске библиотеке 21. марта 2018. ђаци који воле поезију од 5. до 8. разреда дружили су се се уз стихове најлепших песама које су изабирали сами.
Дружење је водила и организовала школска библиотекарка Славица Ћуковић, која је и сама казивала своје омиљене песме "Чекај ме" Константина Симонова и „Грех” Душка Трифуновића.
Овај несвакидашњи песнички сусрет трајао је два школска часа.
Учествовали су:
- Никола Тројановић говорио је стихове Владислава Петковића Диса ,,Међу својима” и Мирослава Антића ,,Малилини”
- Марија Цветковић стихове Алексе Шантића "Наш стари доме" и Лазе Костића „Санта Мариа дела Салуте“
- Лука Пашић стихове Милутина Бојића „Плава гробница“ и Матије Бећковића „Косово поље“
- Теодора Динић стихове Мире Алечковић „Порука једне сенке“ и Десанке Максимовић „Опомена“
- Андријана Маркељић стихове Чарлса Буковског „Нико осим тебе“, Мирослава Антића „Неповратна песма“, Недељка Попадића „Неки те људи воле“ и Душка Радовића „Дрво спава“
- Ангелина Сарић говорила је стихове Мире Алечковић „Порука једна сенке“ и „Живи и мртви“, Гарсије Лорке „Опроштај“ и Сергеја Јесењина „Живот вам је“
- Нађа Протић стихове Мирослава Антића „Дрхтава песма“ и „Лавица и лав“
- Николина Ђорђевић „Покошену ливаду“ Десанке Максимовић
- Катарина Вуковић стихове Биљане Станојевић „Обичним речима речено“
- Тина Божић стихове Владе Стојиљковића „Пример за углед“
|
21. март – Светски дан поезије |
|---|---|
|
Међународни дан поезије се, одлуком UNЕSКО-а, од 1999. године обележава 21. марта са циљем промовисања читања и писања поезије широм света, али и „давања нових подстицаја и признања националним, регионалним и интернационалним поетским покретима“.
Рецитовање поезије доприноси неговању културе говора, развијању љубави према поезији и матерњем језику, као и стварању доброг темеља за евентуално писање поезије. Манди Живковић у својој кнјизи „Умеће рецитовања“ дефинише рецитовање као „уметност говорења књижевних текстова, нарочито лирике, којом рецитатори исказују свој доживљај и схватање поетског дела“. Рецитовању се на овај начин даје значај стваралачког чина. Зато се о том чину у књизи Ралета Дамјановића „О рецитовању“ каже: Кад песму читам - видим је кад је слушам – чујем је кад је говорим – она говори мене |
 |
Повратак на почетну страну |